Filmska priča - Blog

Sveta Petka, krst u pustinji

Tue, 27 Oct 2026 09:56:00 +0000

Postoje filmovi koji pričaju priču, a postoje i oni koji nas suoče sa pitanjima od kojih svakodnevno bežimo.

Film Sveta Petka – Krst u pustinji, u režiji Hadži-Aleksandra Đurovića, prati duhovni put Paraskeve, žene koja napušta svet koji poznaje i odlazi u jordansku pustinju, gde kroz četrdeset godina molitve, odricanja i iskušenja traga za smislom koji prevazilazi granice svakodnevnog života.

Najveća vrednost ovog filma jeste njegova tema, ali je upravo u njenoj filmskoj realizaciji i njegov najveći izazov.

Đurović bira ozbiljan, kontemplativan pristup, oslanjajući se na duhovnu atmosferu, simboliku pustinje i unutrašnju borbu junakinje. Takav pristup odgovara priči o svetiteljki, ali povremeno ostavlja utisak da film više želi da prenese poruku nego da je razvije kroz dramsku radnju. Tamo gde bi sukob, tišina ili pogled mogli da kažu više od reči, pojedini momenti ostaju previše oslonjeni na objašnjavanje duhovnog iskustva.

Zbog toga je i ritam neujednačen: sporost može da doprinese osećaju izolacije i odricanja, ali kada izostane dovoljno snažna dramska napetost, kontemplativnost prelazi u monotoniju. Vizuelna simbolika pustinje ima potencijal da postane mnogo više od pozadine, da odražava unutrašnje stanje junakinje, ali taj potencijal nije uvek iskorišćen punom snagom.

U središtu svega je Milena Predić, koja nosi zahtevnu ulogu žene čiji se život odvija pre svega na unutrašnjem planu. Takva uloga traži suptilnost, jer je granica između uverljive duhovne sabranosti i emocionalne jednoličnosti veoma tanka. Film bi dobio na snazi kada bi Paraskevine unutrašnje dileme, iskušenja (cast- Milica Stefanović) i promene bile dramatičnije nijansirane, kako bi gledalac ne samo razumeo njen put već ga i emotivno proživeo.

Ipak, mene kod ove priče najviše zanima ono što prevazilazi biografiju svetiteljke.

Pustinja nije samo mesto. Ona je stanje čoveka koji ostaje sam sa sobom, bez buke, bez publike i bez mogućnosti da pobegne od sopstvenih misli.

Ne moramo da odemo u pustinju da bismo se suočili sa svojim demonima. Nekada je dovoljna izdaja, gubitak ili razočaranje koje nas natera da preispitamo sve u šta smo verovali. Svako ima neku svoju pustinju. Nekome je to samoća, nekome borba sa sobom, a nekome pokušaj da sačuva veru u ljude nakon što su ga upravo ljudi povredili.

Odnos Paraskeve i Zejnebe, žene druge vere i drugačijeg porekla, otvara i važnu temu ljudskosti koja prevazilazi verske i kulturne razlike. Ne moramo verovati u isto da bismo prepoznali dobro u drugome. U vremenu u kojem se ljudi tako lako dele, taj motiv nosi posebnu težinu.

Možda je upravo to ono što film najuspešnije pokreće: pitanje šta nas zaista određuje. Da li ono što nam se dogodilo, ono čemu pripadamo ili odluke koje donosimo kada ostanemo sami sa sobom?

Svetitelje često posmatramo sa distance, kao da nikada nisu poznavali strah, sumnju ili slabost. A mene ne zanima samo svetica na kraju tog puta. Zanima me žena koja je morala da prođe kroz njega.

Sveta Petka – Krst u pustinji nije bez slabosti u scenarističkoj razradi, ritmu i psihološkoj slojevitosti, ali njegova tema ostavlja prostor za razmišljanje i nakon odjavne špice. Film ne uspeva uvek da dubinu svoje junakinje pretoči u jednako snažan filmski doživljaj, ali postavlja pitanja koja ne gube značaj zbog toga.

Jer nije poenta samo diviti se onima koji su izdržali iskušenja. Poenta je razumeti šta nas njihove priče uče o nama samima.

Ako bi ti sve bilo oduzeto, šta bi u tebi ostalo dovoljno snažno da ne izdaš sebe?Čak i kad drugi to urade.

---

Ovom recenzijom otvaramo novu sezonu, i konačnu slobodu bloga, nakon svih napada koje smo imali u poslednje vreme, zbog zalaganja za kulturu, pravdu i iznad svega borbe za dobro naroda Srbije. Nadam se, kao autorka, da će nam ova sezona biti uspešna i vođena rukom najvećih svetinja, čiju podršku poslednjih dana, svi u Srbiji osećamo sve više.

Za neke nove slobode, istinu i prave životne odluke.

Slava Bogu i svim svecima,

Vaša Enna

Veče sećanja na Burduša

Sat, 10 Oct 2026 07:01:00 +0000

Jovan Janićijević, poznatiji kao Burduš, bio je jedan od onih glumaca koji je toliko talentovan, da je mogao svaku ulogu izneti podjednako kvalitetno.

Ipak, birao je one sa dušom, koje predstavljaju malog/običnog čoveka, njegov život, misli...i u kojima se može prepoznati svako.

Takve uloge se danas retki biraju, a smeh i zabava su gotovo zaboravljeni. Da li zbog vremena u kome živimo, ili zbog hiperprodukcije koja se pre odlučuje za krimi, trilere, akcije ili jeftine limunadice od serije sa milijardu epizoda..Priznajem, ne znam, ali mi fali obična priča koja živi. Baš kao što i Buruduševe uloge žive, čak 35 godina nakon njegove smrti.

Tribina kojoj sam prisustvovala, na poziv glumice i svoje prijateljice- žene koju sam nedavno upoznala, a koja mi je već 3 godine najveća podrška za "Filmsku priču", i neke lične borbe, tj. njegove ćerke Ksenije Đokić, ostavila je jak utisak.

Naime, tribina na kojoj sam imala prilike da vidim i glumce Nađu Rodić i Milenka Pavlova, koje svi odlično znamo po njihoj vrcavosti i humoru. Milenku od srca zahvalost do neba- najpre što slavi i po dobru pominje našu, kritičarsku profesiju; a Nađi na promociji vanvremenske lepote i najpre ljubavi.

O samom Burdušu, saznala sam da je bio neko pred kim je i veliki Bora Todorović ćutao, i podržavao ga- bezgranično verujući u moć talenta,ali i da je bio veliki čovek humanitarac, spreman da pomogne svima. Imao je jako težak život,često i prognan od strane upravo onih kojima je dao najviše. Priznajem, tu spajam naše sudbine!

Takođe, pored jedne predivne večeri prijatelja gde sam se osećala kao kod kuće, želim da istaknem i jednu potresnu vest. Saznala sam da Jugoslovenska Kinoteka nema i ne promoviše Burdušove slike... A svi znamo da ističe i neke druge glumce koji se ne mogu porediti.

Ovim putem želim da apelujemo svi zajedno da se to ispavi, jer je on ostavio ogroman doprinos našoj kinematografiji, a iznad svega bio jedan od prvih domaćih glumaca koji je prišao Holivudu.

Kseniji i njenoj porodici, hvala na toploj dobrodošlici, a posebno Nenadu Milenkoviću koji nam je u okviru Fedis Festivala u Domu Omladine organizovao ovo predivno veče ali i podsetniku na omiljenu seriju "Muzikanti" 🩷

U znak sećanja,

Autorka bloga i ekipa "Filmska priča"

Photo-privatna zbirka i Ksenijin Instagram

Obaveštenje

Wed, 30 Sep 2026 13:04:00 +0000

Awm Fest se prekidaDragi ljudi,

Verujem da ste svi ispratili da nam je i blog, ali i moj privatni Instagram hakovan, što veoma povezujemo sa neistomišljenicima, na osnovu situacije u državi, a posebno jer je distribucija našeg sadržaja na Instagramu-značajno zaustavljena nakon mog ličnog obraćanja vama, radi ove teme i ogromne odgovornosti koju imamo svi mi prema vama.

Želim da vam kažem, da trenutno imamo tehničkih problema sa sajtom, ali i Instagramom, te da se radi na otklanjanju. Kako nismo jedini, pored velikog broja influensera, ljudi iz javne ili polujavne sfere, i svih nas koje volite na Instagramu- smatram se ja lično moram pozabaviti rešenjem problema na blogu i profilu.

Izvinite ako sve ovo zvuči konfuzno, vrlo sam zabrinuta zbog situacije, i zato moram da vas obavestim.Fest Awarded movies će do daljnjeg morati da bude obustavljen. Jako mi je žao, ali na ovaj korak sam se odlučila da biste na dalje mogli nesmetano da uživate u filmskom sadržaju. Jednostavno, smatram da ometačima moram što pre da stanem na put, jer iza svega što ovde vidite što 14 godina rada na Fejsu, ali i skoro 4 godine rada ovde.

Dok i mi, a i distributeri sajta, zajedno radimo na rešenju, molim vas, da čitate i delite vaše postojeće omiljenje tekstove i recenzije, i time podržite moj i naš rad.

Hvala na svemu, nadam se da se uskoro ponovo družimo.

Bura-više od predstave

Fri, 25 Sep 2026 13:44:00 +0000

Dragi ljudi,

Moram da podelim sa vama svoje uvide o predstavi na kojoj sam bila gost domaćeg glumca Matije Ristića. (cast-Stefano, srebroljubac) Nepristrasno, već u drugoj rečenici, otkrivam da je ovo prva domaća predstava, koja mi je bila 20/10. Za početak, prvi put sam bila u KPGT-u i imam najlepše utiske, i osim što je bilo malo hladno (razlog, vremenski uslovi) a što samim tim moram da glumcima koji su bili goli do pojasa ili imali tanke kostime-iskažem najdublje poštovanje za profesionalizam. Zatim, ambijent me je baš podsetio na retro pozorišta, čak i onaj stari zvuk zvonca od strane vlasnika pozorišta Ljubiše Ristića, vratio mi je neke uspomene iz detinjstva.

Predstavu "Bura" režirala na je Vanja Vodeničarević, a u predstavi glumi oko 20tak glumaca koji će vam ostaviti najpozitivniji mogući utisak, i učiniti da veče provedete na najkvalitetniji način.

Veliki broj glumaca, nekih koji su već poznati publici kroz dosadašnje uloge, ali i novih nada koje ulažu ogroman trud i itekako zavrednjuju pažnju. Od glumačke podele, same priče , posvećenosti, scenografije, pokreta, kolorita predstave- za moj ukus je najviša ocena. Poseban utisak odaje to što sve vreme se osečate kao deo predstave.

Sama predstava je svoju premijeru imala u avgustu ove godine, a sada je u gorepomenutom pozorištu, deo Šekspirovog festivala, te na njihovom Ig profilu mozete videti više informacija, a ja ću ostaviti poster glumačke podele.

Usudila bih se da dam naziv posrbljeni Šekspir, u krajnje pozitivnom smislu. Priča prati vladara koji je završio na ostrvu, svrgnut sa vlasti, sa svojom ćerkom, ali je kroz priču uspeo da dospe, spletom okolnosti do mnogih ljudi koji su mu prošli kroz život i svako na svoj način ostavio trag. Takođe, priča prati ljubav njegove ćerke sa mladim Ferdinandom, koji zbog ljubavi biva spreman da promeni život.

Modernizovana bajka, sa dubokim značenjem i porukama koja govori o osveti, izdaji, magiji, pravdi, ali iznad svega-instrospektivno tera gledaoce da se zapitaju, kada bi imali moć da li bi se svetili ili je možda iskoristili da nešto promene.

Mladalačka ljubav, razigrane Afro devojke, spoj iskustva starijih glumca i mladih zvezda u usponu, poznata muzika u novom ruku, ali iznad svega devojka koja za koju se nadam da je čeka sjajna karijera, a koja me je svojim talentom kupila na prvo pojavljivanje, najpre maestralnim vokalom-Kaliban/ka- Dejana Džinić Topalović-spoj svega što jedna kvalitetna glumica treba imati.

I za kraj, naš Matija, u predstavi, Stefano/srebroljubac, koji doživaljava prosvetljenje, u predstavi, kao i u životu gde nam je poznat i kao Betmen sa autokomande-borac je pravdu, ali i čovek koji se dovija da opstane na najkreativnije načine.Video podsetnik njegovih uloga vidite na ovom linku.

Ako razmišljate koju predstavu narednu da gledate- ovo je zasigurno jedan od najkvalitetnijih izbora.

Zahvaljujemo se Matiji, Vanji Vodenicarević, Dejani, a posebno KPGT-u koji su javno podelili našu recenziju.

---

Video from Youtube

Photo- Matijin Ig profil, KPGT Ig profil, i lična galerija

Autor-Nataša Enna

AwM festival-1. Lajanje na zvezde

Sun, 20 Sep 2026 23:22:00 +0000

Jedan od najboljih domaćih filmova, toliko obožavan da zaslužuje počasno mesto na našem blogu. Zato,večeras, baš on, otvara naš prvi AwM (awarded movie FEST).

Film je iz 1998.godine, a režirao je Zdravko Šotra, dok scenario, pored Šotre potpisuje i Milan Vitezović. Glavne uloge su poverene Draganu Mićunoviću i Nataši Tapušković/Šolak, dok ostale uloge možete videti ovde.

Na prvi pogled, filmska priča je o maturantima, prvoj ljubavi, školi i poslednjim danima bezbrižnosti. Ali što smo stariji, sve više shvatamo da ovo zapravo nije samo priča o njima. To je priča o nama i o vremenu kada smo verovali da život tek počinje. O vremenu kada smo smeli da sanjamo veliko, da pogrešimo, da se zaljubimo i da pokušamo, čak i kada nismo znali hoćemo li uspeti.

Odrastanjem možda ne izgubimo mladost, koliko izgubimo hrabrost da želimo. Naučimo da budemo razumni, da ne očekujemo previše i da ne posežemo za onim što nam deluje nedostižno. Zato „lajati na zvezde“ možda i nije ludost. Možda je to samo odluka da pogledaš gore i kažeš: znam da si daleko, ali ja ipak pokušavam.

I zato nema boljeg filma za početak AwM-a. Možda nam filmovi ne služe da nam daju odgovore, već da nas podsete koja smo pitanja nekada smeli da postavimo.

Dobro došli na AwM. Večeras — lajemo na zvezde.

Podsećamo- lokacije iz filma možete videti ovde, dok se na Enninom Ig profilu objava sa vežbama iz serije nalazi na ovom linku.

Vaš F.P team

AwM festival

Tue, 15 Sep 2026 18:43:00 +0000

Dragi ljudi,

Imamo čast da vam najavimo da ćemo od ove godine tradicionalno praviti festival domaćih filmova kao podsetnik na domaće nagrađene filmove, glumice, glumce, kao i spomenar najboljih BTS momenata.

Cilj kampanje jeste da održimo stare domaće filmove gledanim, ali i promovišemo nove koji su nominovani.

Ove godine je festivalska kampanka potpuno besplatna, a počinje od 21.9.26, i trajaće narednih 10 nedelja. Svake nedelje se podsećamo po jednog EX-yu filma, na najrazličitije načine- bilo kroz temu, bilo kroz omiljene scene, nagrađene uloge itd.

Sadržaj će biti prezentovan na našim društvenim mrežama, i nadamo se da će i ova naša kampanja doći do vaših srca ❤️

---

Radujemo vam se

F.P team

Filmska priča na strani pravde

Sun, 13 Sep 2026 18:28:00 +0000

Dragi ljudi,

Osećamo veliku zahvalnost prema vašoj posvećenosti našem radu, ali baš zato i ogromnu društvenu odgovornost da vam uputimo naredne reči.

Kada smo 2023. pokrenuli peticiju za opstanak Teatra na brdu, praktično smo svima za koje smo smatrali da mogu pomoći prosledili tu istu peticiju i zamolili za pomoć.Verujemo da ste videli i i razne komentare, tekstove, navode koji govore da smo u stranci i da je to stvorilo pometnju.

Niko od nas nikad nije bio, niti će biti deo bilo koje stranke, jer se ne vidimo u političkom zalaganju, a i nakon pređašnjeg poteza smo bili meta pretnji, ucena itd, i u tome se ne vidimo. Naša inicijativa je u korist naroda, kulture i pre svega umetnićke baštine Srbije. To je bio za sve nas jedan buran period, u kome smo zbog zaštite više puta razmišljali da se obratimo nadležnim sudskim institucijama, ali ostavimo to sad po strani.

Tim F.P, vas poziva da izađete na izbore i glasate po saveti, mozgom i srcem, Ne želimo da utičemo na vaš izbor, ali iz naše vizure, izbor je vrlo jasan- mladost, istina i pravda. To je i ono za šta se mi kao tim zalažemo i kao vrednost propagiramo.

Osećamo odgovornost zbog vas 600k koji ste posetili lični profil naše glavne autorke Natasa-profil vidi ovde, i to nakon samo mesec dana od ponovnog aktiviranja. Na tome hvala svima, jer delimo vrlo korisne filsmke savete ali i životne mudrosti koje bi mogle svima pomoći.

Ovim putem vas molimo samo jedno-nemojte ostati pasivni ili neutralni. Važno je!

Vaš .F.P

Retro leto-9-Zajecar, rodni grad

Mon, 31 Aug 2026 05:29:00 +0000

Za poslednji tekst ovog retro leta vraćamo se u Zaječar devedesetih. Jedan stari video sa YouTube-a, koji govori o nekadašnjim uglednim prodavnicama i kućama grada, probudio je i moja sećanja na mesta koja su nekada izgledala drugačije.

Zgrada Opštine bila je i ostala jedan od prepoznatljivih simbola grada, deo njegove svakodnevne slike kroz različita vremena.

Zgrada koja se nalazi u blizini mog rodnog doma, koja za mene ima sasvim ličnu priču. Nekadašnja radnja-Carnex, a sada na tom mestu samo postoji uspomena na detinjstvo i prošlost, ali pogled na nju i dalje budi neku davnu radost.

A tu je i nekadašnja Robna kuća Beograd, u centru grada, mesto koje mnogi Zaječarci pamte kao deo svakodnevice i nekadašnjeg gradskog života. Možda su se promenili izlozi, prodavnice i ljudi koji prolaze ovim ulicama, ali neka mesta zauvek ostanu sačuvana u našem sećanju.

Za kraj ove kampanje, jedna jaka poruka. Moj rodni grad se suočava sa problem nedostatka kvalitetne vode za piće, zbog korišćenja rudnika u Boru, ali i iskopavanja i nedozvoljenih radova koji se u neposrednoj blizini dešavaju. Koristim priliku da makar, uticaj koji imam/o na ovom blogu-na trenutak, skrenem pažnju da je Zaječar grad sa dušom i uspomenama, i da sva dešavanja u celoj Timočkoj krajini narušavaju život meštana, čak do te mere da su, očekivano bez vode danima, ali i iznad svega-izuzetno zabrinuti za svoju budućnost i opstanak. Istočna Srbija je živa, hrabra, ponosna i ne pristaje na uništenje. Upućujem javnu podršku EkoIstoku i sličnim organizatorima da nastave da se bore za očuvanje i obustavu daljih radova koji prouzrokuju samo štetu.

U prilog gore navedenom, ne treba ni da vam pominjem/o koliko je situacija zbog jalovine u Boru užasna, jer je zbog radova došlo do ozbiljnog zagađenja, i pogoršanja uslova života. Timočka krajina nije na prodaju!

-------

Video from Youtube,

Tekst i photo by Natasa Enna

Niški filmski festival-više od igre

Sat, 29 Aug 2026 19:32:00 +0000

Dragi ljudi,

Želimo od srca da vam se zahvalimo što ste danas u ogromnom broju posetili profil naše autorke Nataše Enne. Iako ne volimo da ističemo same brojke, jer smatramo da svako ima svoj put-ovaj put ste vi učinili veliko delo.

Svakako, građenje profila ide postepeno, ali podrška i ljubav ljudi je nešto što nam svima znači. Današnja objava se tiče društveno korisnog značaja, u domenu kulture, a poznato je koliko se Enna za takve stvari zalaže.

Naime, objava se ticala glumice Radmile Živković, koja nažalost više nije sa nama, ali njene velike reči ostale su da žive.Konrektno , ovaj put je reč o tome da je pokušala na jednoj od nacionalnih televizija da skrene pažnju na uništavanje kulture i podelu koja se u državi pravi, kao i da podigne svesnost koju uticaj kultura na ima mlade. Enninu objavu ovog intervjua smo posvetili Niškom filmskom festivalu, koji je započeo večeras 29.8. Objavu koju je u jednom danu pogledalo već 45000 vas, vidite ovde.

Želimo da podržimo i da se zahvalimo svim glumcima koji su učesnici ovog festivala, i održavaju ljubav prema filmu u svojoj pravoj dimenziji, a vlastima koje nisu dozvolile puštanje struje, te pokušale obustavu festivala-zameramo ozbiljno.

Posebno česititamo i pohvaljujemo Tanju Bošković koja je zasluženo dobila nagradu prve večeri, koja ponosono nosi ime Pavla Vujisića.

Apel da se ne zaboravi- ako nam oduzmete kulturu, uništavate i identitet jednog naroda. Nadamo se da će kulturu u Srbiji u predstojećem periodu obasjati neko novo, lepše Sunce koje jače sija i da će se prave vrednosti više poštovati.

Hvala!

---

Video picture from Google.

Autori-tim bloga Filmska priča

Retro leto-8-Maja Marijana, spoj hrabrosti i skromnosti

Mon, 24 Aug 2026 07:28:00 +0000

Predzadnji tekst naše letnje kampanje u kojoj se podsećamo nekadašnjih lokacija, ali i kvalitetnih priča, donosi malo drugačiju temu. Pišemo o Maji Marijani, pevačici koja ostavlja veliki trag na muzičkoj sceni već više od dve decenije, i koju rado sada predstavljamo kao simbol snage i skromnosti.

Njenu životnu priču pogledajte ovde, a mi iskazujemo veliko poštovanje za ovoliku iskrenost i javno prezentovanje velikih problema sa kojima se jedna žena, prognana od onog kome je verovala iz ljubavi-može naći.

Devedesete su imale svoj zvuk, nekome narodskije, nekome kvalitetnije muzike, ali svakako zapažen. Čuo se sa kaseta, iz automobila parkiranih kraj Ade, sa televizora koji je ostajao upaljen i onda kada ga niko više nije gledao. A među tim zvucima bilo je i ono poznato: „Hajdemo na more…”

Maja Marijana nije pronašla svoje mesto u filmu onako kako bi se možda od takve zvezde očekivalo, ali se pojavila u nagrađivanom, domaćem filmu "Kelti" tek na nekoliko sekundi, kroz snimak jednog ranijeg televizijskog gostovanja. Tek toliko da nas podseti da su neke žene već tada znale kako izgleda biti deo javne scene, a ostati svoj.

To nas je inspirisalo da ovu jednu od omiljenijih pesama istražimo lokacijski i predstavimo one istaknutije.

Ada — leto, voda, muzika i jedan Beograd koji je umeo da bude bezbrižan. Na tim slikama ostao je duh vremena u kojem je bilo dovoljno pustiti pesmu i poverovati da leto može da traje zauvek.

Katinkina kuća čuva jedan drugačiji kadar tog Beograda. Mesto koje danas gledamo kroz nostalgiju,

kao komadić grada koji je prošao kroz vreme, ali nije nestao iz naših sećanja.Podsećanja radi, ovo je jedna od najsnimanijih kuća naše kinematografije o kojoj smo već pisali na ovom linku.

A onda stanica Topčider — još jedan mali filmski trag. Šine, čekanje, prolaznici i svakodnevica koja se odvija dok neko pokušava da uhvati svoj sledeći kadar.

Možda je upravo zato Maja zanimljiva za naše retro leto. Jer iza estradnog sjaja, hitova i osmeha postoji žena koja je prošla svoje uspone, padove, promene i godine koje nisu uvek bile lake. I ipak — nastavila, preko svih promena dfa bude simbol vremena koje je iznedrilo žene koje uprkos bolu- kreiraju svoj svet, radujući nas kvalitetom.

Takve žene nas podsećaju da ženska ranjivost nije slabost, već nasuprot hladnom muškom svetu- imaju moć da se suoče i prežive.

--------

Za sve koje će se pronaći u ovom tekstu,

Enna i ekipa bloga Filmska priča

Photo edit by Enna

Video from Youtube