Retro leto-7-Vidimo se u čitulji
Postoje filmovi koje ne gledaš samo zbog priče. Gledaš ih da se vratiš u jedno vreme.
U Beograd devedesetih. U vrele ulice, zadimljene lokale, automobile koji prolaze kroz grad i lica ljudi koji su živeli po nekim svojim pravilima. U vreme kada su granice između stvarnosti, kriminala i mita bile mnogo tanje nego što bismo danas voleli da priznamo.
„Vidimo se u čitulji“ nije klasičan film o kriminalu. On je dokument jednog grada i jedne epohe, sa svim njenim apsurdima, strahom, bahatošću, humorom i neverovatnim likovima. I baš zato je zanimljivo danas prošetati kroz njegove lokacije.
InterContinental — mesto koje je nosilo prestiž tadašnjeg Beograda, potpuno drugačijeg od onog koji ćemo pronaći nekoliko kilometara dalje.
A onda Blok 61 — beton, zgrade, svakodnevica i ona prepoznatljiva novobeogradska atmosfera koja je u filmu postala deo priče gotovo koliko i sami protagonisti.
Nalik i svim drugim blokovima, danas odaje utisak pomalo i retro, ali u isto vreme i svetskog betonskog predela, koji odiše ustankom, borbom, revolucijom. Blokovi i danas isto izgledaju, a našoj autorki Enni-poslužilu su kao motiv za predstavu "Revolucionar"- posvećenu ovom vremenu, ali i Tupacu, najvećem reperu svih vremena- koji se borio protiv ovakvih pojava u društvu.
Nasuprot tome, negde između slika jednog grada ostaje i grob Ljube Zemunca- mesto koje danas deluje gotovo nestvarno,
a podseća koliko su pojedina imena iz tog vremena prerasla svoje stvarne živote i postala deo urbane legende.
Ali možda je upravo tu i najzanimljiviji deo ovog filma. Jer kada ga gledamo danas, više ne moramo da se pitamo samo ko je bio opasan, ko je bio moćan i ko je preživeo.
Možemo da se pitamo i nešto mnogo ličnije- kakav život zapravo biramo dok mislimo da biramo samo jedan dan? Neki ljudi su birali moć. Neki novac. Neki strahopoštovanje. Neki su samo pokušavali da prežive vreme u kojem su se našli. I skoro svaka od tih odluka imala je svoju cenu.
Možda zato ovaj film danas možemo gledati i kao neobično ogledalo za sopstveni život. Ne zato što treba da tražimo sličnosti sa njegovim junacima, već zato što nas podseća da način na koji živimo postaje priča koju jednog dana ostavljamo iza sebe.
Šta gradimo? Čemu dajemo svoju energiju? Po čemu želimo da nas pamte? Kao i svesnost da se između jednog života i jedne čitulje nalazi mnogo više- naši izbori. Leto je možda baš pravo vreme da zastanemo i pogledamo ih, makar sad i ovde, na vašem omiljenom blogu.
A upravo ovakvi tekstovi čine da se uz Filmsku priču ne vraćamo samo filmovima, već i vremenu koje oni čuvaju. Gledajući njih, uvek malo bolje vidimo i sebe. 🎞️
------------
Video from YT
Photo edit-Enna